BEZ NEKTARAPčelari u Herceg Novom umjesto vrcanja meda prihranjuju društva zbog suše

Dugo i izuzetno sušno ljeto, požari koji su uništili dio vegetacije i presušeni prirodni izvori ostavili su pčele u Herceg Novom bez paše. Medonosne biljke su uvele prije vremena ili ne luče nektar, a polena u prirodi gotovo da nema. Dio pčelara zato umjesto vrcanja meda prihranjuje društva, dok drugi vrcaju i ostavljaju pčele bez zaliha.

„Biće ovo katastrofalna godina za pčelare. Nikada grđa“, kaže iskusni hercegnovski pčelar Miladin Milosavljević, koji ima 93 košnice u Mojdežu i na Vrbanju. U Mojdežu je, kako navodi, bilo nešto prinosa, dok je na Vrbanju stanje katastrofalno. Med je posljednji put vrcao 1. juna, od tada nije pala kiša, a od 1. avgusta u košnice nije stigao nikakav unos.

Bez polena pčele nemaju legla, pa se ne rađaju zimske pčele koje bi trebalo da zamijene ljetnje, a one sada odumiru. Milosavljević očekuje da će društva u zimu ući slaba i planira da ih spaja, tako što će od dva praviti jedno. „Bolje je imati jedno jako nego pet slabih“, kaže on.

Društvima je davao i takozvane polenske pogače, napravljene od sojinog brašna i mljevenog polena, ali ni poslije toga nije vidio leglo. Da bi jedno društvo preživjelo godinu, potrebno mu je 70 kilograma meda. Kada u košnici ima manje od pet kilograma hrane, Milosavljević ne vrca, a upozorava da će se onima koji ove godine vrcaju društva prepoloviti.

Do ove godine imao je prinos od deset kilograma po košnici, dok 2024. nije vrcao nimalo. Nekada je imao 127 košnica, ali je dio prodao jer on i supruga Zlatka više ne mogu svakodnevno da brinu o svima, iako im pomažu prijatelji pčelari.

Herceg Novi je, prema njegovim riječima, imao 3.000 pčelinjih društava, a mnogi pčelari ove godine moraju da ih prihranjuju polenskim pogačama ili invertovanim šećernim sirupom. Pčelarsko udruženje u gradu po uplaćenoj članarini sada ima 38 članova, a donedavno ih je bilo 73.

Milosavljević kaže da podrška postoji, jer pomaže država, a Opština je raspisala javni poziv za nabavku košnica, opreme, voska i hrane za pčele. Ipak, za podršku je bilo potrebno biti registrovan i imati dokaz o plaćenom porezu, pa mnogi pčelari nisu ispunili uslove.

Sušna godina teško je pogodila pčelarstvo u cijeloj Crnoj Gori, pa se naredne sezone očekuje manje pčelinjih društava i manji prinos kvalitetnog meda.